.RU

самостално вежбају - Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник рс", бр. 62/03, 64/03 исправка,...


самостално вежбају. Иако се програмски садржаји, у највећој мери, савладавају на часовима физичког васпитања, за развој моторичких способности потребан је обим рада, који се не може постићи само на часовима физичког васпитања. Због тога се упутства на самосталан рад односе, како на ученике чије моторичке способности не нису на потребном нивоу, тако и на остале ученике, како би стекли трајну навику за вежбање. У том смислу, током часова физичког васпитања, наставник треба да ученицима прикаже и објасни вежбе које они треба код својих кућа, самостално, или уз помоћ других, да савладају за одређено време. После извесног периода наставник на редовним часовима контролише резултате ученика

Корективно-педагошки рад организује се са ученицима који имају лоше држање тела (постурални поремећаји). Рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром или физијатром који утврђује врсту и степен деформитета и, с тим у вези, вежбе које треба применити. Тежи случајеви телесних деформитета третирају се у специјализованим здравственим установама.

Сви ученици, који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ограничења, вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и лекар специјалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.

Курсни облици рада. Програм курсних облика сматра се интегралним делом обавезног наставног програма. С обзиром на то да се за њихову реализацију траже специфични материјални услови, ову наставу треба организовати на посебан начин: на часовима у распореду редовне наставе, у другим објектима, у супротној смени од редовне наставе (пливање) и на другим објектима, а у за то планиране дане.

Спортска активност од значаја за друштвену средину Из фонда часова за заједнички програмски садржаја и радних дана предвиђених заједничким планом, школа организује активности у часовној, школској, ванчасовној и ваншколској организацији рада, као и обавезан стручно-инструктивни рад. У шестом разреду организује се један курс скијања у трајању од најмање седам дана од укупног фонда планираних радних дана. Програмом се предвиђа активности која је од интереса за средину којој школа живи и ради.

Излети се могу организовати по одељењима или са више одељења, а њихове оперативне задатке, као и локацију, утврђују разредна већа. У четвртом разреду организују се два полудневна излета са обавезним пешачењем од 6 километара у оба правца. Излети се организују у радне дане или суботом.

Кросеви се одржавају два пута годишње за све ученике. Организација овог задатка због великог броја учесника, осим што припада наставнику физичког васпитања, задатак је и свих наставника школе. Одржавање кросева претпоставља благовремене и добре припреме ученика. Крос се одржава у оквиру радних дана, планираних за ову активност. Актив наставника утврђује место одржавања и дужину стазе, као и целокупну организацију.

Такмичења ученика чине интегралну компоненту процеса физичког васпитања на којима ученик проверава резултат свога рада. Школа је обавезна да створи материјалне, организационе и друге услове како би школска такмичења била доступна свим ученицима. Актив наставника на почетку школске године сачињава план такмичења (пропозиције, време...). Обавезна су унутародељењска и међуодељењска такмичења из атлетике, вежби на тлу и справама и једне спортске игре. Ученици учествују и на оним такмичењима која су у програму Министарства просвете и спорта.

Зимовање се организује од најмање седам дана. У оквиру ових облика рада организују се оне активности које се могу остварити за време редовних часова (скијање, клизање), а које доприносе активном одмору и јачању здравља и навикавању на колективни живот. Стручно веће сачињава конкретан план и програм активности, које се спроводе на зимовању. Сваки ученик за време основне школе треба да бар једном борави на зимовању.

Слободне активности - секције организују се најмање једном недељно према плану рада који сачињавају стручно веће и наставник физичког васпитања који води одређену секцију. На почетку школске године, ученици се опредељују за једну од активности за које школа има услова да их организује. Часови слободних активности организују се за више спортских грана.

Захтев да се циљ физичког васпитања остварује и преко оних организационих облика рада који се остварују у ванчасовно и ваншколско време, подразумева и прилагођавање целокупне организације и режима рада школе, те ће се у конципирању годишњег програма рада васпитно-образовно деловање проширити и на ове организационе облике рада и за њихову реализацију обезбедити потребан број дана и неопходни материјални услови за рад. На тај начин, читав процес физичког васпитања у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада биће јединствен и под контролном улогом школе, као најодговорнијег и најстручнијег друштвено-васпитног фактора како би се сачувала основна програмска концепција наставе физичког васпитања.

Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину процеса вежбања и законитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика, знања о здрављу, како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се реализују на редовним часовима, на ванчасовним и ваншколским активностима, уз практичан рад и за то се не предвиђају посебни часови.

^ ЧАСОВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА - ОРГАНИЗАЦИЈА И ОСНОВНИ ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

Основне карактеристике часова физичког васпитања треба да буду: јасноћа наставног садржаја; оптимално коришћење расположивог простора, справа и реквизита; избор рационалних облика и метода рада; избор вежби оптималне образовне вредности; функционална повезаност свих делова часа - унутар једног и више узастопних часова једне наставне теме; пуна ведрина и активност ученика током часа - моторичка и мисаона; визуализација помоћу савремених техничких средстава.

Часови се морају добро организовати, како у погледу јасних и прецизних облика и метода рада, тако и у погледу стварања радне и ведре атмосфере. У дидактичкој четвороделној подели трба да буду садржаји предвиђени наставним програмом. Затим, предметни наставник треба да прати ток рада и указује на грешке. Од метода преовладава метод живе речи, практични прикази задатка од стране наставника, као и прикази пригодних садржаја путем слика, скица и видео-технике. На крају часа, предметни наставник, пригодним речима треба да да оцену рада током протеклог часа и ученике упозна са наредним садржајем.

Приликом избора облика рада, предметни наставник треба да узму у обзир просторне услове рада, број ученика на часу, број справа и реквизита, динамику обучавања и увежбавања наставног задатка, што значи да предност има онај облик рада (фронтални, групни, индивидуални) који се правовремено примењује. Фронтални рад се обично примењује у почетној фази обучавања и када је обезбеђен довољан простор и број реквизита у односу на број ученика (трчање, вежбе на тлу, елементи тимских игара); групни рад са различитим задацима примењује се у фази увежбавања и то тако да су групе сталне за једну тематску област, састављене према индивидуалним способностима ученика (хомогенизиране), а које и чине основ у диференцираном приступу избору садржаја у односу на те индивидуалне способности. Радна места у групном раду, осим главног задатка, треба да садрже и помоћне справе за увежбавање делова биомеханичке структуре главне вежбе (предвежбе), као и оне вежбе које се односе на развијање оне способности која је релевантна за извођење главне вежбе (највише три вежбе). Радно место је по садржају конзистентно у односу на главни задатак, што је у складу са принципима интензивно организоване наставе. Индивидуалан рад примењује се за ученике мањих способности, као и за ученике натпросечних способности.

Приликом избора методских поступака обучавања и увежбавање моторичких задатака, наставник треба да одабере вежбе такве образовне вредности које ће за расположив број часова обезбедити оптимално усвајање тог задатка.

Демонстрација задатка мора да буде јасна и прецизна уз коришћење савремених аудио-визуелних средстава.

^ III. ПЛАНИРАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Настава физичког васпитања организује се са по 2 часа недељно. Наставник треба да изради:

- општи глобални план рада, који садржи све организационе облике рада у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада са оперативним елементима за конкретну школу;

- општи глобални план по разредима, који садржи организационе облике рада који су предвиђени за конкретан разред и њихову дистрибуцију по циклусима; овај план рада садржи дистрибуцију наставног садржаја и број часова по циклусима и служи као основа за израду оперативног плана рада по циклусима;

- план рада по циклусима садржи образовно-васпитне задатке, све организационе облике рада који се реализују у конкретном циклусу, распоред наставног садржаја са временском артикулацијом (месец, број часова и редни број часова) и методске напомене.

Наставно градиво подељено је у три циклуса или у четири уколико се за тај разред предвиђа курсни облик. То су:

- један циклус за атлетику,

- један циклус за вежбе на тлу и справама,

- један циклус за тимску игру,

- један циклус за курсни облик.

Уколико се организује курсни облик за активност у часовној организацији рада, онда се планира четврти циклус, тако што се по четири часа одузимају од прва три циклуса.

Наставно градиво по циклусима може да се остварује у континуитету за један временски период (нпр. атлетика у јесењем, вежбе на тлу и справама у зимском и тимска игра у пролећном) или у два периода (нпр. трчање и скокови из атлетике у јесењем, а бацање у пролећном периоду).

^ IV. ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ

Оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева.

Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у току целе школске године, на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине:

- Стање моторичких способности.

- Усвојене здравствено-хигијенске навике.

- Достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика у складу са индувидуалним могућностима.

- Однос према раду.

Праћење и вредновање моторичких способности врши се на основу савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове трансформације под утицајем физичких активности - координација, гипкост, равнотежа, брзина, снага и издржљивост.

Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области здравља.

Степен савладаности моторичких знања и умења спроводи се на основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских садржаја.

Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.

Оцењивање ученика у оквиру праћења и вредновања наставног процеса, врши се на основу правилника о оцењивању ученика основне школе и на основу савременог дидактичко-методичких приступа.

^ V. ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛ

Обавезна педагошка документација је:

Дневник рада: структура и садржај утврђује се на републичком нивоу, и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га допуни оним материјалом за које има још потребе.

Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове реализације.

Писане припреме наставник сачињава за поједине наставне теме које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру часова (облике рада, методичке поступке обучавања и увежбавања).

Радни картон: треба да има сваки ученик са програмом вежбаног садржаја који сачињава учитељ или предметни наставник, а који је прилагођен конкретним условима рада.

Формулари за обраду података за: стање физичких способности, реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији рада.

Очигледна средства: прикази на ЦД и видео касетама уз адекватне снимљене коментаре или коментаре наставника, цртежи, контурограми, таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврсна обележавања радних места и други писани материјали који упућују ученике на лакше разумевање радних задатака.

 

^ ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ВЕРСКА НАСТАВА

Циљ и задаци

Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:

- развија отвореност и однос према Богу, другачијим и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

^ ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС
(1 час недељно, 36 часова годишње)

Оперативни задаци:

Ученици треба да:

- уоче да је слобода кључни елеменат у разумевању Тајне Христове;

- науче да се слобода поистовећује с личношћу, односно да се личност поистовећује с љубављу према другој личности;

- запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној иконографији и западној ренесансној уметности.

^ САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД

Упознавање са садржајима програма и начином рада.

ТАЈНА ХРИСТОВА - ЈЕДИНСТВО БОГА И ЧОВЕКА (ЛИТУРГИЈА КАО ТАЈНА ХРИСТОВА)

Немогућност света и човека да постоје вечно без заједнице са Богом.

Тајна Христова - истинити Бог и истинити Човек.

Тајна Христова као Литургија.

^ РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО "ОД ДУХА СВЕТОГ И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ" (УЛОГА СЛОБОДЕ МАРИЈЕ ДЈЕВЕ У РОЂЕЊУ СПАСИТЕЉА: ДЕВИЧАНСТВО БОГОРОДИЦЕ)

Рођење Христово (библијска приповест).

Рођење Христово - значај човекове слободе за његово вечно постојање и Богородичиног слободног пристанка да роди Христа.

ХРИСТОС ЈЕ СИН БОЖЈИ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК, НОВИ АДАМ, ДА БИ СЈЕДИНИО СТВОРЕНУ ПРИРОДУ С БОГОМ (ОДЛУКЕ 1. и 4. ВАС. САБОРА; СИМВОЛ ВЕРЕ)

Символ вере (историјат настанка).

Символ вере (тумачење прва четири члана).

Символ вере (тумачење осталих чланова).

Символ вере (проширење тумачења библијским и светоотачким наводима).

^ УЛОГА БОГА У СПАСЕЊУ СВЕТА (СВЕТ НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ БЕЗ ЗАЈЕДНИЦЕ С БОГОМ, АЛИ БОГ НЕ ВРШИ НАСИЉЕ НАД ЧОВЕКОМ)

Христос - савршени Човек и савршени Бог (тумачење одлуке Халкидонског сабора).

Бог - Спаситељ света.

Бог не врши насиље над слободом човековом.

^ УЛОГА ЧОВЕКА У СПАСЕЊУ СВЕТА (СЛОБОДА ЧОВЕКА ЈЕ ПРЕСУДНА ЗА СПАСЕЊЕ СВЕТА; ОСВРТ НА ПРВОГ АДАМА И ЊЕГОВУ УЛОГУ У СПАСЕЊУ СВЕТА; ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА ПРИРОДИ)

Значај човекове слободе за спасење света.

Улога првосазданих у спасењу света.

^ ХРИСТОВО СТРАДАЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ

Христово страдање и васкрсење.

Значај Христовог страдања и васкрсења за спасење света.

Литургијски живот у Христу као израз слободе човекове.

^ ХРИСТОВ ЖИВОТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ

Христов живот у православној иконографији (приказ и објашњење икона Господњих празника.

Христов живот у православној иконографији (приказ и објашњење најзначајнијих српских икона).

"Загледани у иконе"... (разговор о православној иконографији).

^ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Циљ наставе у 6. разреду јесте да се покаже да је Син Божји постао нови Адам, преко кога се остварује јединство створене природе и Бога. У контексту догађаја везаних за Христа треба ученицима скренути пажњу на слободу како Бога, тако и човека, као кључног елемента у остварењу јединства Бога и тварне природе у коме створена природа превазилази смрт. Треба нагласити, такође, да се у случају Христа слобода човека у односу на Бога изражава као вера у Бога оца и његово обећање, односно као љубав према Богу оцу која кроз литургију чини присутним у историји оно што нам је Бог обећао да ће се десити на крају, а то је Царство Божје. То треба довести у везу са дефиницијом вере код ап. Павла (Јев. 11,1 и даље), коју он поистовећује с љубављу, односно са литургијском заједницом (1 Кор. 12-13).

Теме: ^ Тајна Христова..., Христос је Син Божји који је постао човек... треба реализовати кроз опис Христовог живота забележеног у јеванђељима и одлукама 1. и 4. васељенског сабора, али виђеног, протумаченог из литургијске перспективе. Тиме се показује да је догађај "Христос" истовремено јединство многих преко једног првог с Богом, као и то да је Исус Христос конкретна личност у којој је поново остварена заједница створене природе с Богом, због чега је Исус Христос једини спаситељ света, присутан у догађају заједништва с Богом и с људима. На овај закључак нас упућује литургијско виђење Христа. На овај начин Христос престаје да буде индивидуа, и постаје оно што јесте - личност која да би постојала претпоставља заједницу с Богом, с другим људима и с природом, на шта указује литургијски догађај.

Теме: ^ Рођење Христово..., Улога Бога у спасењу..., Улога човека у спасењу... и Христово страдање и васкрсење треба, такође, реализовати на основу сведочанстава забележених у Новом завету, а затим и на основу светоотачких тумачења, уз наглашавање да је кључни елеменат у Тајни Христовој слобода, како Бога, тако и човека, и то слобода која се изражава као љубав према другом.

Зачеће Господа Исуса Христа од Духа Светог и Марије Девојке указује на то да је овај догађај акт слободе, како Бога, тако и човека. Марија је на иницијативу Бога оца слободно пристала да роди Сина Божјег као човека(в. Лк. 1, 34-38). То је посебно важно напоменути због тога што се и овде уочава да Бог, приликом сједињења створене природе са њим у Христу, поштује човекову слободу (у овом случају то је била Марија Дјева), као што је поштовао и слободу првог човека Адама. Док је први човек Адам своју слободу изразио као одбијање заједнице с Богом, Богородица је слободно прихватила ту заједницу.

Рођење Исуса Христа враћа нас на догађај стварања првог човека Адама. Бог је створио човека и обдарио га слободом и тако је настао први човек Адам као личност, као биће заједнице с Богом. Код рођења новог Адама, Христа, Сина Божјег, друга личност Св. тројице узела је људску природу од Марије Дјеве. Христос је, дакле, постао човек без учешћа мужа, што указује да је Он, од самог рођења, као човек биће заједнице слободе Бога с човеком. Зато је Христос Богочовек, потпуни Бог и потпуни човек, и једино у њему и преко њега људи могу доћи у јединство с Богом. Исус Христос је, дакле, нови Адам и једини спаситељ света зато што је у Њему створена природа поново сједињена с Богом.

За разлику од првог човека Адама, који је слободно одбио да остане у заједници с Богом (у чему је и суштина првородног греха), нови Адам, Христос, од почетка до краја остао је у заједници са Богом и поред свих искушења. На то указује читав земаљски живот Исуса Христа - почевши од кушања у пустињи, па све до његовог страдања на крсту и смрти.

Страдање Христа као Сина Божјег и човека јесте израз његове слободе као љубави према Богу Оцу. Јер, Христос као човек слободно, из љубави према Богу Оцу, иде у смрт. Овде треба нагласити улогу личности (човека) у спасењу природе од смрти.

Васкрсење Христово из мртвих је израз слободе, љубави Бога Оца према Христу. То је исказано тврдњом апостола да је Бог Отац Духом Светим васкрсао Исуса из мртвих, да га је васкрсао слободно, из љубави.

Међутим, у контексту васкрсења Христовог треба посебно скренути пажњу ученицима на то да Христос не васкрсава сам, већ да њега васкрсава Бог Отац. Из тога треба извести закључак да васкрсење, односно вечни живот створене природе, није ствар природе, него личности, и то Христове личности. Васкрсење Христово је залог свеопштег васкрсења да ће нас Бог Отац Духом светим на крају све васкрснути у Христу и ради Христа.

Дакле, Тајна Христова, у којој је сједињена тварна природа с Богом и тако спасена од смрти, јесте јединство Бога и човека утемељено на слободи.

Да бисмо указали на сличности и разлике између Христа као новог Адама и старог Адама, треба из Старог Завета користити опис стварања и живота првог човека Адама, као и литургијско виђење улоге Бога и човека у спасењу света.

На примерима православне иконографије који показују Христов живот треба указати на наведене чињенице да је Христос и Бог и човек и да је Христос као личност везан за Бога Оца. (На пример, у сцени рођења Христовог јасно се види да Христос није обично дете, већ Син Божји; Христос у наручју Богородице, за разлику од ренесансног приказивања ове сцене, где се Христос нимало не разликује од обичне новорођенчади, приказује се као онај који благосиља и од кога зависи постојање свих нас, па и Богородице, а не обрнуто итд.).

^ ИСЛАМСКА ВЕРОНАУКА (ИЛМУДИН)
(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе исламске вјеронауке у основном образовању и васпитању је да пружи ученику основни вјернички поглед на свет, са посебним нагласком на вјернички практични део, а такође и будући вјечни живот.

Излагање вјерског виђења и постојања света обавља се у отвореном и толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама.

Начин приступа је исламско виђење које обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и вјерско образовање.

Задаци наставе исламске вјеронауке:

- познавање основних принципа вјере ислама;

- познавање вриједности молитве;

- познавање саставних дијелова молитве;

- упознавање међусобних права и дужности појединца и заједнице;

- развијање свијести о Богу као Створитељу и однос према људима као најсавршенијим божјим створењима,

- развијање способности (на начин примјерен узрасту ученика) за постављање питања о цјелини и најдубљем смислу постојања човјека и свијета, о људској слободи, животу у заједници, смрти, односу с природом која нас окружује, као и за размишљање о тим питањима у свијетлу вјере ислама,

- развијање способности за одговорно обликовање заједничког живота са другима, за налажење равнотеже између властите личности и заједнице, за остваривање сусрета са свијетом (са људима различитих култура, религија, погледа на свијет, с друштвом, природом) и с Богом, у изграђивање увјерења да је човеков живот на овом свијету само припрема за вјечност, да су сви створени да буду судионици вјечног живота, да се из те перспективе, код ученика развија способност разумијевања, преиспитивања и вриједновања властитог односа према другом човјеку као божјем створењу и изгради спремност за покајање.

^ САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ИСЛАМ

- значење ријечи ислам

- суштина ислама

- нека од начела исламског вјеровања

- циљ ислама

- природа невјерства

- благодати ислама

- вјера, шта то значи

- вјера у невидљиво и непознато

ВРИЈЕДНОСТ НАМАЗА (молитве)

зашто обављамо намаз

вањска форма намаза

вриједност џеназе намаза (намаз који се клања умрлој особи)

вриједност џуме намаза (седмичне молитве која се обавља петком)

вриједност добровољних намаза

вриједност теравих намаза (намаз који се клања у току мјесеца рамазана)

^ СВРХА НАМАЗА

- намаз човјека чини срећним

- намаз је брана на путу лоших дјела

- намаз појачава љубав према другоме

- намазом настојимо заслужити Божију помоћ

^ РАМАЗАНСКИ ПОСТ

- како треба провести мјесец рамазан

- неки прописи о посту

- пост као строга вјерска дужност

- важност и користи рамазанског поста

- пост као морални фактор

- пост као социјални фактор

- пост као здравствени фактор

- материјална давања везана за мјесец рамазан - садекату-л-фитр

- посебни ибадети (Аллаху џ.ш. драга дјела) у рамазану - и’тикаф

^ РАМАЗАНСКИ ОБИЧАЈИ

- дочек рамазана

- оглашавање почетка и завршетка поста

- учење Кур’на (мукабела)

- рамазански дерсови

- учење салевата и илахија

- рамазански ифтари и сијела

^ НЕКЕ ОД ОСОБИНА ВЈЕРНИКА

- вјерник чува еманет (извршава повјерене обавезе)

- вјерник води бригу о својим поступцима

- вјерник је стрпљив у тешкоћама

- вјерник је скроман и умјерен

- вјерник се богати знањем

- вјерник као супружник и родитељ

- однос вјерника према родитељима и родбини

- однос вјерника према комшијама и заједници

ПОСЛАНСТВО

- хисторијат и сврха посланства

- Мухамед а.с. као Посланик

- коначност Мухамедовог а.с. посланства

^ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Вјерска настава је заједничко дјело вјероучитеља и ученика. Полазиште је конкретна стварност. Из доживљених искустава прелази се на истине из којих се потом враћа на њихову свакодневну примјену. Овакав начин сазнања има свој ред: упознавање (обрада нових садржаја), понављање, примјена и провјеравање, сређивање (систематизација).

Вјероучитељ ће укупан број предвиђених часова за вјеронауку (36) искористити тако што ће сваки час предвидети кратко понављање садржаја са претходног часа, а затим прећи на тему планирану за актуелни час, уз обавезни међусобни разговор након обраде дате теме, из којег ће се закључити да ли су садржај ученици усвојили и да ли је нашао мјесто у њиховом практичном животу.

НАПОМЕНА: Вјероучитељ ће према својој процјени, а сходно потребама, на сваком часу издвојити одређено вријеме за провјеру усвојености пређеног градива, или у потпуности посветити час провјери знања и оцјењивању ученика.

ЛИТЕРАТУРА: Уџбеник исламске вјеронауке за 6. разред основне школе аутора Менсура Ћатовића, који је уредила Вјерско-просвјетна служба Мешихата ИЗ-е Санџака.

^ КАТОЛИЧКИ ВЈЕРОНАУК
(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе вјеронаука је упознавање особе Исуса Криста. Истина да је цјелокупни досадашњи вјеронаук бесмислен ако у сваком годишту не би био у средишту проматрања Исус Крист. Међутим ученик шестога разреда мора већ носити у себи тежњу покушати Исуса и насљедовати. Стога смо изабрали оне теме из Исусова живота које надахњују и потичу на насљедовање. Грађа је тако распоређена да Исуса проматра у разним ситуацијама живота и гледа се какав је став према појединим датостима заузео Исус. Ослањајући се на његов примјер и ријеч, желимо га у томе и насљедовати. Зато је мисао водиља: насљедовање.

Дакле, мисао водиља наставе вјеронаука шестог разреда основне школе су оне вјерске истине које воде ученика по Исусовом животном путу да га насљедује.

^ САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

НОВИ ЧОВЈЕК
ОСТВАРЕЊЕ ИСУСА КРИСТА
(НАСЉЕДОВАЊЕ КРИСТА)

УВОД

Упознавање ученика са садржајима програма католичког вјеронаука за VI. разред.

^ ИСУС КРИСТ - СИН БОЖЈИ - ПОСТАЈЕ БРАТ ЧОВЈЕКУ

Почетак бољега свијета (Поуздајмо се у Бога, који је пријатељ људи).

Бог који је човјеком постао (Поштујем Марију, као посредницу спасења).

Бог ступа у нашу повијест (Радостан сам што је Бог постао пријатељ - човјек).

Сусрет с Оцем (Вјерујем да ми је Божји Син пријатељ).

Исус Назарећанин (Узор ми је Исус из Назарета).

Исуса признају све кршћанске Цркве својим Господином - екуменска тема

Понављање.

^ ИСУС ЈЕ ВРХОВНИ УЧИТЕЉ ВЈЕРЕ

Глас вапијућег у пустињи (Бит ћу свједок Исусов).

Очево свједочанство о Исусу (Захвалност за крштење, по којем сам брат и дијете Божје).

У име Божје (Бит ћу марљив у вршењу својих дужности).

Кристова ријеч чини човјека новим (Одржат ћу Исусову науку).

Исус поучава у присподобама (Бит ћу послушан Божјим надахнућима).

"Ви сте свјетло свијета" (Помоћи ћу сваком да упозна Исусову науку).

Заједничко научавање о Исусу код свих кршћанских Цркава - екуменска тема.

Понављање.

Закључивање оцјена.

^ ИСУС ПОМАЖЕ ЉУДИМА

Исус је господар природе (Како је велики мој пријатељ, у свему му се покоравам).

"Жао ми је народа" (Помоћи ћу болесницима).

Код Бога није ништа немогуће (Вјерујем у Божје краљевство).

Понављање.

^ ИСУС ЈЕ ЗА НАС УМРО И УСКРСНУО - НАЈВЕЋИ ЧИН ЉУБАВИ

Сам се предао за нас (Дивим се Исусовој љубави).

"Жалосна је душа моја до смрти" (Нећу очајавати у невољама).

"Убројен би међу разбојнике" (И у невољама ћу се поуздавати у Исуса).

"Жено, ево ти сина" (Поуздање у Марију).

"Свршено је..." (Тако ћу живјети да могу и ја рећи ову ријеч).

Побиједио је смрт (Знам да смрћу није све завршено).

Исус је жив (Вјерујем у живот вјечни и ускрснуће).

Исус је Пророк и у вјери Ислама - екуменска тема.

^ ИСУС И ДАНАС МЕЂУ НАМА ДЈЕЛУЈЕ СНАГОМ СВОЈЕГА ДУХА

Небески Отац је прославио Исуса (Знам да ћу Исуса видјети).

Послушни Духу (Не занимају ме само материјална, него и духовна добра).

Исусов други долазак (Настојат ћу бити Исусу с десне стране).

Кристови свједоци у свијету (Папа, бискупи и свећеници су представници).

Кристови вјерници у свијету (Бит ћу вјеран Исусу).

Црква и Цркве, јединство у различитости.

Понављање.

Закључивање оцјена.

^ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Вјерска поука је заједничко дјело катехете (вјероучитеља) и катехизаната (вјероученика). Полазиште је конкретна стварност - овај пута записана у светим књигама - Библији. Из доживљених искустава са читања Библије прелази се на истине, из којих се потом враћа на свакодневну њихову примјену. Овакав начин спознаје има властити ред: упознавање (обрада нових садржаја), сређивање (систематизација), понављање, примјена и провјеравање. То је макро структура оваквог начина спознаје. Међутим, и ови дијелови имају своју микро структуру. Тако на примјер: начин спознаје посједује слиједеће ступњеве: постављање циља, мотивирање, обрада нових наставних садржаја, учење, индуктивни и дедуктивни закључци, изравни и неизравни докази, формулирање запамћених чињеница... Или, садржај примјене има ове дијелове: проблем, постављање циља, библијски лик из овога циклуса, задаћа, упознавање прилика и увјежбавање. Код спознавања треба имати пред очима физиономију групе и појединаца, но у оквиру сата под којим се обрађују нови наставни садржаји врши се примјена, понављање и вредновање обрађенога градива.

^ ОПЋЕ НАПОМЕНЕ

Имајући на уму горе истакнуто, поједини сат вјеронаука ти требао изгледати овако: кратко понављање садржаја претходног сата, и посебно освјетљавање онога што ће послужити као темељ за актуални сат. Након постављања циља (што? и како?), прелази се на обраду нових наставних садржаја (нпр. код петог разреда, свака тематска цјелина), гдје се заправо објашњава ученику да нам Бог говори не само у поуци него и у примјерима живота. То је особито за младе надахнуће и жеља за насљедовањем. Закључци се могу истаћи на плочи. Након овога се већ познати садржаји продубљују, уче, тј. разговара се о помирењу (што?, како? и зашто?). Овако усвојено градиво, у складу са одгојним циљем, мора наћи своју примјену у животу ученика. Разговара се зашто и како треба захвалити Богу за родитеље, браћу и пријатеље. Оваква спознаја и дјечје искуство се ослањају на његов доживљај и на поновљени текст Светог Писма.

Прозивку и домаћу задаћу обавимо у прикладно вријеме.


sistemnoe-programmnoe-obespechenie.html
sistemnost-i-tekuchest-pochemu-put-toltekovskogo-voina-do-sih-por-ostayotsya-zagadkoj-i-nikto-ne-mozhet-podtverdit.html
sistemoobrazuyushie-faktori-pasport-programmi-razvitiya-prioritetnie-napravleniya-raboti-gimnazii-celi-i-zadachi-obrazovatelnogo.html
sitema-avtomaticheskogo-upravleniya-dinamicheskoj-razgruzkoj-shpindelnogo-uzla-mnogooperacionnogo-koordinatno-rastochnogo-stanka.html
sitnik-rozlogij-skopolya-karnoljska-smorodina-chorna.html
sitroniks-podpishet-soglashenie-s-tech-mahindra-kotorij-budet-prodavat-ego-billing-indijskim-operatoram.html
  • school.bystrickaya.ru/fedor-mihajlovich-dostoevskij-chast-5.html
  • assessments.bystrickaya.ru/convention-on-the-elimination-of-all-forms-of-discrimination-against-women.html
  • esse.bystrickaya.ru/rajonnie-meropriyatiya-plan-novogodnih-i-rozhdestvenskih-meropriyatij-v-gorode-permi-2010-2011-gg-gorodskie-meropriyatiya.html
  • books.bystrickaya.ru/buntuyushie-studenti-zakoni-parkinsona-izd-progress.html
  • ekzamen.bystrickaya.ru/soderzhanie-i-formi-rekreacionnogo-i-sportivnogo-turizma.html
  • write.bystrickaya.ru/glava-selskogo-poseleniya-aaromanov-reglament-administracii-verhnyakovskogo-selskogo-poseleniya.html
  • vospitanie.bystrickaya.ru/znachenie-nauki-v-processe-modernizacii-rossii.html
  • ucheba.bystrickaya.ru/prikaz-03-11-2009-uhta-1095-osozdanii-komissii-po-preduprezhdeniyu-i-likvidacii-chrezvichajnih-situacij-i-obespecheniyu-pozharnoj-bezopasnosti.html
  • zadachi.bystrickaya.ru/shpargalka-po-marketingu-i-cenoobrazovaniyu.html
  • composition.bystrickaya.ru/organizator-konferencii-kompaniya-tehekspo-konferenciya-sostoyalas-pri-podderzhke-associacii-wireless-ukraine-www-wirelessua-com.html
  • college.bystrickaya.ru/-naimenovanie-meropriyatiya-konferenciya-seminar-simpozium-vistavka-i-t-d-data-stranica-3.html
  • esse.bystrickaya.ru/rabochaya-programma-po-fakultativnomu-kursu-mirovaya-hudozhestvennaya-kultura.html
  • exchangerate.bystrickaya.ru/detskij-sad-obsherazvivayushego-vida-1318.html
  • testyi.bystrickaya.ru/a-f-starcev-ran-dalnevost-otd-nie-in-t-istorii-arheologii-i-etnografii-narodov-dal-vostoka-vladivostok-dalnauka-2007-203-s-il-bibliogr-v-konce-glav.html
  • paragraph.bystrickaya.ru/kvantovaya-mehanika-soznanie-i-most-mezhdu-dvumya-kulturami.html
  • learn.bystrickaya.ru/glava-regiona-virazil-soboleznovaniya-semyam-pogibshih-v-dorozhno-transportnom-proisshestvii.html
  • teacher.bystrickaya.ru/esli-nuzhno-on-ujdet-vitalij-mutko-rossijskij-sport-v-inostrannih-smi-po-materialam-sajtov-inosmi-ru-inopressa-ru-6.html
  • uchebnik.bystrickaya.ru/v-knige-dr-mihaila-bochkaryova-rassmatrivaetsya-problema-ne-nahodyashaya-povsednevnogo-resheniya-eto-globalnaya-socialnaya-problema-segodnyashnih-i-budushih-pokolenij-stranica-7.html
  • spur.bystrickaya.ru/loren-vajsberger-dyavol-nosit-prada-stranica-3.html
  • control.bystrickaya.ru/davnij-davnishnij-uchebnij-slovar-spravochnik.html
  • literatura.bystrickaya.ru/sovershenstvovanie-marketingovoj-deyatelnosti-torgovogo-predpriyatiya-v-rinochnih-usloviyah-na-primere-ooo-firmaomega-97-goroda-stavropolya.html
  • lecture.bystrickaya.ru/afonin-grigorij-maksimovich-redakcionnaya-kollegiya-zavyalov-e-a.html
  • exchangerate.bystrickaya.ru/25-vsegda-li-stepen-duhovnosti-opredelyaet-stepen-vizhivaemosti-gennadij-mir.html
  • student.bystrickaya.ru/1-ob-ishodnih-punktah-sociologii-predislovie.html
  • report.bystrickaya.ru/kak-anglijskaya-pressa-pitalas-rossiyu-na-vzyatke-pojmat-2-02-201-2-glavnie-novosti-sporta-5.html
  • shkola.bystrickaya.ru/mihail-shabrov-v-p-solovev-sedoj-via-poyushie-gitari-via-lira-.html
  • exchangerate.bystrickaya.ru/igrishe-za-320-hil-lv-pravyat-v-trgovishe-tema-stroitelstvo-stroitelen-kontrol.html
  • holiday.bystrickaya.ru/o-prisoedinenii-rossijskoj-federacii-k-marrakeshskomu-soglasheniyu-ob-uchrezhdenii-vsemirnoj-torgovoj-organizacii-ot-15-aprelya-1994-g.html
  • institut.bystrickaya.ru/tema-44-gosudarstvennoe-regulirovanie-zanyatosti-uchebnoe-posobie-dlya-studentov-srednego-professionalnogo-obrazovaniya.html
  • doklad.bystrickaya.ru/v-i-pyanov-otkritoe-pismo-a-gordonu-stranica-18.html
  • reading.bystrickaya.ru/krisko-vladimir-gavrilovich-obespechenie-obrazovatelnogo-processa-uchebnoj-i-uchebno-metodicheskoj-literaturoj.html
  • diploma.bystrickaya.ru/variant-biletov-po-logike.html
  • kolledzh.bystrickaya.ru/4-pamyat-1-iskusstvennij-intellekt-6.html
  • uchenik.bystrickaya.ru/kratkoe-soderzhanie-antonovskie-yabloki-ivan-alekseevich-bunin.html
  • uchitel.bystrickaya.ru/rabochaya-programma-po-istorii-dlya-5-klassa-kolichestvo-chasov-70-chasov.html
  • © bystrickaya.ru
    Мобильный рефератник - для мобильных людей.